08. новембар 2013. године | Извор: Радио Слободна Европа

 

Сви да стегну каиш, осим политичких странака

 

  

Штедња или пропаст! Том поруком грађане Србије дословно засипа министар финансија Лазар Крстић. Да се каиш мора још неко време стезати грађани су прихватили, па су без роптања пристали на такозвани солидарни порез на зараде у јавном сектору, као и на то да плате и пензије не могу у пуној мери пратити раст потрошачких цена јер новца за то нема довољно. Прихватили су то, међутим, очекујући фер-плеј расподелу штедње која, наравно, не подразумева да они смањују свој већ убого ниски стандард а да други политички субјекти из њихових џепова узимају још више. Сасвим очекивано, они који неће живети у духу штедње јесу политичке партије.
 

Према предлогу буџета за 2014. годину политичке странке ће за финансирање редовног рада добити око 63 милиона динара више него ове године. А ни на путовањима чиновника се идуће године неће штедети, упркос изливу беса вицепремијера Александра Вучића поводом трошкова те врсте.
 

Више од 40 милиона евра ће отићи на превоз, хотеле и дневнице, па је тешко поверовати да ће се разне скупштинске и друге славице одрећи путовања специјалним владиним авионима, док, рецимо, бароница Кетрин Ештон, шефица европске дипломатије, обављајући своје дужности лети регуларним комерцијалним летовима.
 

Мада су се око других ставки Предлога закона о буџету ломила копља у парламенту, ниједна партија није имала ништа против тога да из све гладнијих уста грађана узме још већи залогај.
 

Верољуб Арсић, заменик шефа посланичке групе Српске напредне странке у Скупштини Србије, ово повећање буџетског колача објашњава актуелним законом о финансирању политичких активности.
 

„У опредељивању средстава политичким странкама за финансирање политичких активности министарство финансија је везано актуелним законом о финансирању политичких активности из 2010. године, према којем је укупан износ који се одваја за парламентарне политичке странке 0,15% од расходне стране буџета Републике Србије. И то је разлог што је тај износ у овом тренутку већи“, напомиње Арсић.
 

Упитан не би ли и поред таквог закона политичке партије требало да покажу солидарност са грађанима и да и саме понуде да стегну каиш, Арсић одговара да чак и такве иницијативе постојећи закон не допушта и да СНС могао формулисати иницијативу да се он промени:
 

„По том том закону, јако спорном закону који треба да се измени, политичким странкама није стављена на располагање могућност да врате средства у буџет Републике Србије, нити могу да се баве хуманитарним активностима. Дакле, средства су законом искључиво предвиђена за финансирање политичких активности странака и ни за шта друго. Постоји једна иницијатива у оквиру Српске напредне странке да се као основица за обрачун одвајања средстава за финансирање политичких странака више не примењује расходна већ приходна страна буџета, узимајући при том у обзир само реалне приходе које држава оствари, и ја очекујем да се то можда ускоро и формулише у изменама и допунама закона о финансирању политичких активности. Али, за сад је закон такав, по мени није најбољи, на то смо ми и опомињали кад се доносио, али није било слуха да се то измени“, каже Верољуб Арсић.
 

Већи новац који ће политичке партије добијају идуће године објашњава се актуелним законом који регулише ту материју, сматра и Драган Добрашиновић из Коалиције за надзор јавних финансија. Он додаје да то по себи не би требало да буде проблем да политичке партије такве какве јесу нису проблем:
 

„Прво, начин њиховог финансирања потпуно је нејасан и нетранспарентан у једном делу, а то је онај део који није буџетски, а са друге стране, када су у питању буџетска средства, ми не добијамо реалне извештаје о томе на који се начин та средства користе. Онда се, наравно, поставља оправдано питање сврсисходности таквог начина финансирања политичких странака. Ја лично сматрам да странке треба финансирати из буџета, али исто тако сматрам да контрола мора бити далеко озбиљнија и да сваки динар који грађани ове земље уложе у рад политичких странака мора бити оправдан од стране тих субјеката“, оцењује Добрашиновић.
 

Повећавање средстава за сопствено финансирање безобзирна је мера политичких партија које уопште не осећају дух времена у којем живимо, оцењује за Радио Слободна Европа Владимир Гоати, челник „Транспарентности Србија“. Он подсећа да су странке 2011. године саме себи већ удвостручиле финансијска средства из буџета. Она су касније нешто смањена, али су још увек виша него што су била, да би се сада још више захватило. Гоати указује на још један латентан ефекат који се и не види довољно:
 

„Док толико отимају, на законит начин, додуше, од државе, партијска руководства су потпуно незаинтересована за чланство. То је, иначе, једна европска тенденција - да партије постају практично државне организације, а некад су биле искључиво приватне организације и да оне постоје само на нивоу руководства, док им је чланство потпуни терет и губитак времена. Ми идемо строго и оштро ка том принципу. И, што је врло занимљиво, нико се чак није ни бунио, од људи из науке до људи из политике. Мислим да је то скандалозно“, оцењује Гоати.
 

Оваквој безобзирности политичких странака у односу на муке грађана и друштва Гоати је одавно дао адекватно име:
 

"Партијска руководства без обзира на тегобе грађана у овом моменту узимају конкретне паре од грађана да би завршавали послове и давали ухлебља својим клијентима. Тај степен доминације партије ја сам назвао партитократија и партитодеспотија“, рекао је Гоати.
 

Радио Слободна Европа

Loading the player..