24. април 2012. године | Извор: Радио Слободна Европа

 

Случај Азотара: Хапшења и шта би Верица Бараћ рекла

 

  

У јеку предизборне кампање ухапшено је седам особа због злоупотреба у приватизацији панчевачке "Азотаре", што власт покушава да представи као озбиљну намеру да преиспита сумњиве приватизације које од ње тражи Европска унија.
 

Нико, међутим, па ни сам бивши председник и челник владајуће Демократске странке Борис Тадић, није нашао за сходно да објасни зашто се ова хапшења временски подударају са изборном кампањом и зар није било довољно четири године власти да се системска корупција у приватизацији стави на дневни ред. Саговорници Радија Слободна Европа отуда сматрају да су ова хапшења само део предизборног лова на гласове.
 

Медијски најекспониранији међу ухапшенима поводом злоупотреба у приватизацији „Азотаре“ један је од њених бивших купаца, директор „Универзал холдинга“ и некадашњи начелник Ресора државне безбедности Београда. Душан Ступар, главом и брадом, према тврдњама Радикала, које, додуше, демантује челник Напредњака Александар Вучић, и финансијер Српске напредне странке.
 

Панчевачка “Азотара” продата је 2006. године конзорцијуму две литванске фирме “Арви” и “Санитекс” и београдског “Унверзал холдинга” за нешто више од 13 милиона евра. Упркос најавама да ће предузеће постати лидер у производњи вештачких ђубрива, власници су већ 2007. године размонтирали и противзаконито продали погон “Карбамид 2”, највреднији део фабрике, и преко кипарске фирме “Heimdal enterprices“, у власништву литванске фирме, “Vespere”, предузећа у власништву брата другог литванског власника “Азотаре” и других компанија на иностраним адресама, надуваваним фактурама извлачили паре из несрећног предузећа. И Ступаров “Универзал холдинг” је осумњичен да је исисавао паре из “Азотаре” узимањем кредита и пребацивањем обавезе његовог враћања на панчевачко предузеће.
 

Приватизација две године касније бива раскинута, а нагомилани дуг од 130 милиона евра Јавно предузеће “Србијагас” конвертује у акције и преузима”Азотару”.
 

Индикативно је да због пљачке панчевачке “Азотаре”, коју је литванско-српски конзорцијум оштетио за око 50 милиона евра, нико у држави Србији није предузео ама баш ништа од 2007. године, када су малверзације почеле.
 

У јуну прошле године Савет за борбу против корупције, чија је председница Верица Бараћ недавно преминула, обавестио је Владу о штетним пословима због којих би панчевачка “Азотара могла имати штету већу од 17 милиона евра, а које је уговарао њен стечајни управник Радослав Вујачић, који је истовремено и заменик Душана Бајатовића, генералног директора Јавног предузећа “Србијагас”.
 

У извештају Савета стоји да је Вујачић склапао говоре у којима се као јемац појављује управо “Србијагас”, цији је, иначе, највећи дужник панчевачко предузеће било. Склапање асиметричних уговора, који се потписују на штету једне стране, у конкретном случају “Азотаре”, али и Дирекције за робне резерве, навео је Савет, типичан је модел системске корупције у државним предузећима. Зато је ово антикоруптивно тело предложило да Влада и друге институције изврше контролу поменутих спорних уговора и пословања “Азотаре”, да утврде одговорност стечајног управника Вујачића и “Србијагаса”, као и да изврше увид у рад Агенције за приватизацију.
 

Предизборна пародија
 

Ништа од тога се, међутим, није догодило, да би баш у предизборној кампањи пала хапшења седморо осумњичених у приватизацији овог панчевачког предузећа. Отуда је тешко одупрети се утиску да су ова хапшења најобичнија предизборна представа, што у нашој анкети потврђују и грађани Београда.
 

Ни Данило Шуковић из Савета за борбу против корупције није уверен да мотиве хапшења не треба тражити у скорим изборима:
 

“Ја се плашим да је то део предизборне кампање, али може да буде и ово друго – да је притисак Европске уније око 24 приватизације, па да је то подстакло и ово, да се мало слободније истражују ствари. Мислим, ипак, да је, ипак, још рано да се доносе закључци с обзиром да се догодило у финишу кампање и да је ухапшена једна особа за коју се сумња да финансира другу политичку партију“, каже Шуковић.
 

Он подсећа да би требало истражити и одговорност актуелне коалиције с обзиром да су њени кадрови преузели панчевачко предузеће после пропале приватизације и да су многе ствари могли да спрече. Покушај да се сва одговорност превали само на једну владу нема никаквог смисла јер је корупције било у целом периоду после демократских промена, а земља се према перцепцији корупције у последњем испитиваном периоду још дубље срозала.
 

Председнички кандидат Борис Тадић прича ових предизборних дана о захтевима Брисела да се преиспитају 24 најспорније приватизације и каже да су се 23 догодиле у мандату Војислава Коштунице. Драган Добрашиновић из Коалиције за надзор јавних финансија, уз оцену да су актуелна хапшења везана за „Азотару“ најобичнија предизборна пародија, а на Тадићеву изјаву овако реагује:
 

“То не личи на изјаву једног одговорног политичара, посебно председника државе. Одговоран политичар би се пре свега бавио и радовао откривању одговорних за кривична дела и корупцију у његовом непосредном окружењу. Као што је високи организовани криминал транснационалан, не познајући границе нити непријатељства међу државама и народима, тако је и корупција транспартијска пројава. Она, дакле, не познаје баријере, нити анимозитете између политичких странака. Очигледно је да у корупцији учествују представници различитих странака и да на том пољу добро сарађују, али је за мене исто тако очигледно да је за корупцију најодговорнији онај који има највећи комад власти, дакле, онај ко је то могао да спречи или процесуира, односно, утиче на процесуирање – јер, очигледно, код нас правосуђе делује само ако га активира извршна власт; према томе, свако заклањање извршених кривичних дела иза Коштунице и његове странке најобичнија је манипулација, а све и да је тако, зашто ово правосуђе није то процесуирало? Имало је пуне четири године откад Коштуница и његова странка нису на власти“, оцењује Добрашиновић.


 

Радио Слободна Европа
 

Loading the player..