17. децембар 2012. године

 

Скинути са дневног реда неуставни закон

 

  

Транспарентност – Србија и Коалиција за надзор јавних финансија упутили су данас писмо председнику Народне Скупштине, г. Небојши Стефановићу, у којем су од њега затражили да предложи скидање са дневног реда тачке 5. девете седнице другог заседања НС РС у 2012. години, Предлога закона о измени Закона о подстицању грађевинске индустрије Републике Србије у условима економске кризе, који је поднела Влада, до доношења одлуке Уставног суда о иницијативи за оцену уставности Закона чија се измена предлаже (предмет бр. IУз - 1061/2010). Транспарентност – Србија и Коалиција за надзор јавних финансија, су 6. децембра 2012. позвале Владу да повуче из процедуре предлог измена и допуна Закона о измени и Закона о подстицању грађевинске индустрије Републике Србије у условима економске кризе, Народну скупштину да не усвоји тај предлог а Уставни суд да се што пре изјасни о уставности тог акта.
 

Закон о подстицању грађевинске индустрије Републике Србије у условима економске кризе, који је усвојен 2010. ("Службени гласник РС", бр. 45/2010, 99/2011) је, по нашој оцени, супротан начелима Устава, као и Споразуму о стабилизацији и придруживању и Споразуму CEFTA, који по нашем Уставу имају већу правну снагу од домаћих закона, и као такав није ни смео да ступи на снагу. Коалиција за надзор јавних финансија и Транспарентност – Србија упутили су пре две и по године, 7.7.2010. иницијативу за оспоравање уставности овог акта. Уставни суд је још 11. новембра 2010. године затражио од Народне скупштине изјашњење о овој иницијативи, али се у последње две године није оглашавао овим поводом. Важење закона је у доба претходне Владе продужено до истека ове године, а сада се чак предлаже да се он примењује до краја 2014.
 

Овај закон је такође директно супротан основним начелима системског Закона о јавним набавкама (обезбеђивање конкуренције и једнакост понуђача), чиме се нарушава правни поредак земље. Уместо спровођења отвореног тендерског поступка, овим законом се предвиђа „преговарачки поступак без објављивања јавног позива“ са одабраним фирмама, што умањује могућност јавности да зна све важне елементе тог поступка.
 

Осим што је супротан Уставу, овај закон доводи у примени до повећања јавног дуга земље, а све ради финансирања пројеката који су у пракси били широко коришћени ради промоције републичких и локалних лидера у доба предизборне кампање. Парадоксално, у образложењу предлога да се примена Закона продужи још две године тврди се да „за потребе спровођења овог закона није потребно обезбедити финансијска средства из буџета“!
 

Чињеница да је овакав предлог уопште могао да буде упућен у скупштинску процедуру појачава сумње у то да постоји координација и системски приступ у антикорупцијској политици Владе, чији представници с правом стављају спречавање злоупотреба у јавним набавкама у први план своје акције. Насупрот томе, предлажу продужење важења прописа којим су њихови претходници на најгрубљи начин нарушили систем јавних набавки.
 

Поред свега наведеног, продужење важења Закона о подстицању грађевинске индустрије Републике Србије у условима економске кризе, је у директној супротности и са предлогом новог Закона о јавним набавкама који је група од 138 народних посланика поднела 7. децембра 2012. години. Предлог новог Закона о јавним набавкама , између осталог, као меру у том циљу предвиђа „смањење броја изузетака од примене закона“, док се као један од проблема у садашњем правном оквиру увиђа „широка могућност употребе преговарачког поступка“.
 

Усвајање закона који се налази на данашњем дневном реду Народне скупштине би очигледно водило остваривању потпуно супротних циљева: већи трошкови јавних набавки, уместо уштеда; повећање броја изузетака од примене Закона уместо стварања целовитог система и јединственог правног поретка; шира примена нетранспарентних и неконкурентних поступака уместо да се кроз јавност и надметање остваре уштеде и јавна средства заштите од корупције.
 

Писмо председнику Народне скупштине Републике Србије