21. фебруар 2012. године | Извор: Радио Слободна Европа

 

Ревизор санкционише функционере, тужиоци ћуте

 

  

За ненаменско трошење буџетског новца у 2010. години Државна ревизорска институција Србије поднела је пријаве против више од 100 актуелних и бивших функционера, међу којима су и звучна министарска и градоначелничка имена као што су Оливер Дулић, Томица Милосављевић, Небојша Ћирић, Драган Ђилас, Драган Марковић Палма, Игор Павличић, Верољуб Стевановић и други. Док се политичари углавном бране тврдњама да нису свесно кршили закон, стручњаци оцењују да би у испитивању злоупотреба новца грађана Србије свакако било места и за интервенцију тужилаца.
 

Градоначелник Београда Драган Ђилас без већег узбуђења је рекао да ће платити казну, ако се докаже да је кршио закон, али и да ће наставити да ради оно због чега га ревизор кажњава.
 

„Ако су прекршајне пријаве поднете због повећања плата васпитачица, наш став је да смо ми законски и морално сигурно у праву“, казао је Ђилас.
 

А поводом помоћи пензионерима, градоначелник је изјавио да је бесмислено да старији од 65 година, који живе са пензијом од 10.000 динара, немају право на бесплатну вожњу у градском саобраћају.
 

"Ако су то те пријаве, сматрам да смо поступили исправно, а ако смо прекршили нешто онда треба да се мења закон“ поручио је Ђилас.
 

Министар економије и регионалног развоја Србије Небојша Ћирић имао је смернији наступ. Рекао је да још није видео због чега је Државна ревизорска институција поднела прекршајну пријаву против њега, али је истакао да у министарству које води поштују независне институције.
 

"Оно што знам јесте да смо се заиста увек трудили и уверен сам радили у складу са законом и процедурама. Тамо где постоји простор да се процедуре унапреде то ћемо и урадити. Ту нема никаквих дилема", рекао је министар економије.
 

Прекршајне казне су фарсично ниске – крећу се од 5 до 150 000 динара, па стога не могу бити превентива оваквим злоупотребама. Међутим, поред прекршајне, за ова дела требало би да постоје и друге врсте одговорности.
 

Радикално решење била би одговорност људи који руководе јавним институцијама и својом личном имовином за штету коју нанесу јавној имовини, што се не спроводи потпуно. Друга варијанта је да се не гоне само прекршајно већ и кривично, указује Немања Ненадић, извршни директор Транспарентности Србија.
 

„Међутим, за кривичну одговорност мора се доказати да је то чињено умишљајно да би неко стекао корист или да би била нанета штета већег обима, али оно што би тужиоци треба да ураде и што је, по мом мишљењу, требало да ураде већ првог дана након објављивања ревизорског извештаја јесте да без чекања прекршајних и кривичних пријава од стране ревизора сами покушају да утврде да ли ту има елемената за гоњење по службеној дужности – на пример, за злоупотребу службеног положаја или неко друго кривично дело, уместо да се чека само на то хоће ли ревизор поднети пријаве и какве ће те пријаве да буду“, оцењује Ненадић.
 

Добрашиновић: Поданичко и пузеће правосуђе
 

Ове прекршајне пријаве заправо су пародија или фарса јер показују и немоћ ревизорске институције и системску корупцију у Србији, оцењује за Радио Слободна Европа Драган Добрашиновић из Коалиције за надзор јавних финансија и додаје:
 

„Овде постоји још један апсурд који додатно иритира све пристојне људе у овој земљи, а то је да се кривично гоне и кажњавају појединци и фирме за релативно баналне финансијске прекршаје. Примера ради, предузећима се шаљу пријаве због кашњења у плаћању доприноса или пореза на додатну вредност и прети казнама које досежу стотину или милион динара, а државни функционери који праве огромну финансијску штету практично се амнестирају. Они су de facto ослобођени кривичне одговорности, упркос томе што овде постоје и кривична дела са елементима корупције“, оцењује Добрашиновић.
 

Добрашиновић стога наглашава да од одговорности не могу бити амнестирани ни државни тужиоци јер што не раде свој посао, односно, не покрећу кривичне поступке против високих државних функционера:
 

„Овде се ради о штети јавним финансијама Србије која се мери десетинама и стотинама милиона евра. Само у једном министарству, рецимо, и једном фонду, који је практично део тог министарства – а реч је о Министарству животне средине и просторног планирања – укупна штета која је причињена у овим пословима мери се десетинама милиона евра“, указује Добрашиновић.
 

У нормалним државама и, додаје наш саговорник, због овога би уследиле кривичне пријаве чији би епилог биле и тешке затворске казне.
 

Упитан зашто српски тужиоци ћуте, наш саговорник одговара да та ћутња никога ко познаје поредак у Србији не може изненадити.
 

„Тужиоци очигледно не ћуте случајно. Сви смо били сведоци једне политичко-партијски режиране реформе правосуђа и – шта смо тражили, то смо и добили: потпуно сервилно, поданичко и пузеће правосуђе које на најбољи могући начин по државне функционере, а на најгори могући начин по друштво, асистира овим првима у кривичним делима корупције тако што их једноставно не процесуира. Гања неке криминалце и ситне уличаре, уместо да удари тамо где јесте срж проблема и центар наше друштвене трауме – а то је криминал у врху власти“, закључује Добрашиновић.


 

Радио Слободна Европа
 

Loading the player..