09. октобар 2013. године | Извор: Радио Слободна Европа

 

Рестрикције службених путовања: Хоће ли Вучић остати доследан

 

  

Влада Србије је од око 20 захтева за службена путовања у иностранство одборила само један и то министру финансија Лазару Крстићу, који треба да путује у Вашингтон, на годишње заседање Међународног монетарног фонда и Светске банке. Резултат је то необично оштре прозивке председника Владе и министара од стране вицепремијера Александра Вучића. Хоће ли то остати тек показна вежба Вучићеве строгоће која ће се тиме и завршити или ће актери службених путовања новац сиромашних грађана престати да черупају као Алајбегову сламу – тек остаје да се види, кажу саговорници Радија Слободна Европа.
 

Да се овако више не може путовати, поручио је први потпредседник Владе Александар Вучић, обраћајући се и премијеру и осталим министрима на седници Владе Србије:
 

“И одмах да кажем и вама, председниче Владе, и свима осталима, да вам тачка осам неће проћи, па макар нико не отупутовао у иностранство – од министра иностраних послова па надаље. Већ пети пут видим енорман број људи за које појма немам зашто иду у иностранство..., и кад прочитам, и кад Одбор одреди пре седнице Владе, и даље не разумем зашто троше толике паре...”
 

Нескривено изиритиран бројем и трошковима службених путовања, вицепремијер је на седници Владе најавио укидање тих навика дугог трајања. Нешто раније изнео је фрапантан податак да се у српским министарствима годишње списка око 40 милиона евра само за службена путовања, још толико на репрезентације и 10 милиона на дневнице. Осврнуће се, обећао је Вучић, и питање службених аутомобила, којих има више од 50 000, при чему нико не зна за шта се све користе и колико кошта њихово одржавање.
 

Драгана Жарковић Обрадовић, директорка Балканске истраживачке мреже за Србију, каже да је Вучићев иступ на седници Владе деловао необично, готово као инцидент, и објашњава зашто:
 

”То је звучало као инцидент који ја верујем да је већина људи поздравила, пре свега зато што влада велика фама око тих службених путовања. Ја мислим да је то првенствено због тога што не постоји било каква анализа тога какви су заиста ефекти и каква је потреба за тим путовањима. То је део посла Владе који остаје мимо очију јавности. Често се службена путовања користе и као начин да се службеници награде, као и да се кроз дневнице повећају плате које су у јавном сектору релативно мале. Дакле, у принципу, велико је питање колико тих службених путовања заиста има основ”, каже наша саговорница која посећа и да ниједна институција до сада није анализирала и контролисала сврсисходност службених путовања.
 

“Када врши ревизију неког државног органа, при чему то ради само на рачуноводственом нивоу, државни ревизор се, између осталог, бави и тиме да ли су нека средства потрошена у складу са правилником; то је радио и кад су у питању средства трошена на службена путовања, па се можемо сетити да је у извештају ДРИ било доста и прича о путовањима Вука Јеремића, што је једно време било актуелно у медијима. Међутим, анализом сврсисходности службених путовања ниједна институција се до сада није бавила”, подвлачи Жарковић.
 

Државна ревизорска институција је тек пре годину и по дана урадила анализу сврсисходности која се односи на употребу службених аутомобила, што је такође на седници Владе била једна од тема, у сличном тону критикована од стране првог вицепремијера, подсећа наша саговорница и додаје да је не изненађује да се не зна начин употребе службених возила у земљи која не зна ни колико људи тачно запошљава. А кад је у питању регулисање службених путовања, Драгана Жарковић није превелики оптимиста:
 

“Оно што би требало да постане једна демократска тековина – то је управо анализа резултата потрошеног новца. То је један ниво на коме ми још увек нисмо и требаће доста времена док до њега дођемо.”
 

РСЕ: Упркос буквици коју је премијеру и министрима очитао вицепремијер?
 

“Мени је деловало као да би они из страха били спремни на тај корак који би могао да доведе до неких ефеката, али ти су ефекти врло ограничени и краткорочни и ако се та ствар системски не реши, наравно да ће бити лимитиран домет тог јучерашњег догађаја”, оцењује наша саговорница.
 

Драган Добрашиновић из Коалиције за надзор јавних финансија поводом овог Вучићевог иступа ма неколико утисака:
 

“Тај иступ или наступ звучао је занимљиво и може се посматрати најмање из два угла. Први, који ми се чини важним, јесте нека врста доминантне моћи коју је Вучић демонстрирао у односу на актуелног премијера; сам тон и начин на који му се обратио показује какви су односи моћи у оквиру владајуће коалиције. С друге стране, то можемо посматрати и као један прилично драматичан и патетичан излив политичара који се обраћа јавности, мени је то највише на то наличило, а треће, можда ово и јесте – видећемо у наредном периоду – наговештај промена у односу према јавним ресурсима, јавним фондовима и јавној потрошњи. Заиста, ово што се дешава у Србији, у свим аспектима, па наравно и у аспекту трошкова за службена путовања, јесте превршило сваку меру пристојности. Ако ово буде праћено корацима који иду ка резању трошкова везаних за сва сувишна путовања и све остало што је сувишно и ка рационализацији управљања јавним фондовима, онда ће, а ја се надам да ће тако бити, то демантовати оно моје друго уверење, односно, онај најјачи утисак да је то, ипак, једно популистичко обраћање, пре свега јавности”, каже Добрашиновић.
 

Медији су се довијали да сазнају шта је вицепремијер рекао премијеру и министрима када су новинари и камере отишли са седнице Владе, па су неки пренели да је од двадесет чланова Кабинета колико их је било на списку за путовања у иностранство, дозволу добио само министар финансија Лазар Крстић.
 

Драгана Жарковић Обрадовић не види било какав ваљан разлог искључивања јавности са тог дела седнице:
 

“Што се мене тиче, ја бих волела да сам имала прилику да то видим. Вучићева најава да ће се о томе поново разговарати када се буду угасиле камере у принципу је могло да значи најаву да ће се о томе говорити у једном другачијем тону који није за јавност, али такође може да значи и да се на томе цела прича фактички завршила, односно, да је послужила само као показна вежба за јавност о томе да се води рачуна о томе како се троше средства грађана, без неких даљих корака и резултата у том смислу”, оцењује она.
 

Радио Слободна Европа

Loading the player..