25. август 2014. године

 

"Прокоп" пред Управним судом

 

  

Топлички центар за демократију и људска права поднео је 23.08.2014. године Управном суду тужбу против решења Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки којим је одбијен захтев за заштиту права у поступку јавне набавке извођења радова на реконструкцији капацитета за пријем, отпрему и управљање саобраћајем возова у железничкој станици Београд Центар – фаза I, наручиоца „Железнице Србијеˮ а.д.
 

Oдлука Републичке комисије којoм се заузима став да се члан 23. Закона о јавним набавкама, којим се регулише заштита интегритета поступка, не може примењивати због тога што Управа за јавне набавке није сачинила план за борбу против корупције у јавним набавкама, не само да представља правни преседан, већ широко отвара врата корупцији у систему јавних набавки.
 

Ако је став Републичке комисије да члан 23. не може бити примењен до доношења планa за борбу против корупције и интерних планова за спречавање корупције у јавним набавкама, онда је логичан закључак да се ниједна антикорупцијска одредба Закона о јавним набавкама не може примењивати до доношења ових аката. Дакле, без доношења наведених аката не само да се неће примењивати одредбе Закона које се односе на заштиту интегритета поступка, већ се неће примењивати ни одредбе које регулишу дужност пријављивања корупције, забрану радног ангажовања код добављача, дужност пријављивања повреде конкуренције, спречавање сукоба интереса!
 

Имајући у виду чињеницу да Закон о јавним набавкама ниједним својим чланом, а нарочите не својим антикорупцијским одредбама у које спада и члан 23, не позива нити подстиче на корупцију већ је усмерен на њено спречавање и сузбијање, решење Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки не само да нема утемељење у духу и одредбама Закона већ представља његово грубо и тенденциозно кршење. Суштински, оваква одлука представља отворен и директан позив на корупцију у поступцима јавних набавки и у дубокој је колизији и са правом и са моралом. Опстајање оспореног решења на снази представљало би верификацију квазиправничког разбојништва и проглашавање неправа за право и неправде за правду.
 

Тужба

Решење Републичке комисије бр. 4-00-1495/2014 од 04.07.2014. године

   

Повезани текстови: