15. децембар 2012. године

 

Прецизније дефинисати ново кривично дело

 

  

Изменама и допунама Кривичног законика, који се тренутно налази у скупштинској процедури, уводи се ново кривично дело "Злоупотреба у вези са јавном набавком", чиме је делимично усвојен предлог Коалиције за надзор јавних финансија, упућен 01. новембра 2012. године Радној групи за израду Закона о изменама и допунама Кривичног законика.
 

Предлогом новог кривичног дела, осим облика где се као извршилац појављује одговорно лице у понуђачу, прописан је и облик код којег се као извршилац појављује одговорно или службено лице у наручиоцу, што представља помак набоље у односу на радну верзију Закона о изменама и допунама Кривичног законика.
 

Коалиција за надзор јавних финансија сматра да облик који се односи на одговорно или службено лице у наручиоцу није довољно добро и прецизно дефинисан, што у пракси може довести до озбиљних проблема и непроцесуирања одговорних.
 

Један од значајних проблема је што се у формулацији предлагача као елемент бића кривичног дела јавља само причињена штета јавним средствима. Сматрамо да елементи бића кривичног дела треба да буду и прибављена корист другом физичком или правном лицу као и наношење другом какве штете. Примера ради, наручилац може кршећи прописе којима је регулисан поступак јавне набавке да закључи уговор са одређеним понуђачем, а да притом не начини штету јавним средствима, односно да уговорена цена не буде изнад упоредивих тржишних цена. Таквим поступањем на противправан начин је прибављена добит изабраном понуђачу проистекла из закљученог уговора, а понуђачима који су учествовали у поступку јавне набавке, односно понуђачима којима је било ускраћено учешће у поступку јавне набавке причињена је штета. Овакво поступање, по правилу, указује на корупцију и није јасан разлог због чега је изостављено из законске формулације.
 

Коалиција за надзор јавних финансија сматра да ни квалификован облик овог дела није добро дефинисан с обзиром да је његово постојање везано за вредност јавне набавке, што је у потпуности чињеница објективне природе. Било би логично да се квалификовани облик услови висином прибављене добити односно висином причињене штете, јер причињена штета и прибављена добит нису нужно условљене висином набавке и постоји могућност да они буду већи у набавкама мање вредности.
 

Из предложене законске формулације, а на основу редоследа навођења лица обухваћених инкриминацијом, може се стећи утисак да су у самом центру проблема код злоупотреба у јавним набавкама одговорна лица понуђача. Пракса, али и улога у заштити јавног добра, напротив, указују да је је одговорност приоритетно на страни одговорних и службених лица у органима власти. Стога би било веома важно да ставом 1. овог члана буду обухваћена одговорна и службена лица наручиоца.
 

Због наведених разлога позивамо надлежни одбор Народне скупштине Републике Србије да у складу са чланом 157. Пословника Народне скупштине уложи амандман у складу са предлогом Коалиције за надзор јавних финансија, чијим би усвајањем у Кривични законик ушла прецизна формулација која суштински доприноси ефикасној борби против злоупотреба у јавним набавкама и битно олакшава процесуирање одговорних.
 

Предлог закона о изменама и допунама Кривичног законика