07. април 2016. године

 

Партијска узурпација медија

 

  

На округлом столу „Приватизација медија, грађанско друштво и шта даље“, који је одржан у Медија центру у Београду, представљена је публикација „Грађански надзор приватизације медија у Србији“. Публикација је део пројекта „Грађански надзор приватизације медија у Србији“ који су реализовали Топлички центар за демократију и људска права и Ужички центар за људска права и демократију, уз подршку Фондације за отворено друштво.
 

Драган Добрашиновић из Топличког центра за демократију и људска права, представљајући грађански извештај о приватизацији медија, је оценио да би најмање девет уговора морало да буде поништено, али се по свој прилици то неће десити.
 

Он је указао да су приватизацију медија обележила озбиљна кршења закона, која се тичу права одређених субјеката да учествују у поступку приватизације и приватизације преносом капитала запосленима без накнаде, као и куповина медија од људи или фирми блиских владајућем режиму и куповина медија буџетским новцем.
 

Према његовим речима у Србији није спроведена приватизација већ партијско - политичка узурпација медија.
 

Проф. др Зоран Ивошевић, један од аутора публикације, је оценио да је Влада Србије у случају Танјуга поистоветила издавача са медијем и да услед мешања та два појма није дошло ни до престанка рада сервиса Танјуга. Ивошевић је указао да је Влада у Одлуци о правним последицама престанка Јавног предузећа Танјуг навела да је Танјуг престао са радом 31. октобра 2015. године у складу са Законом, али је напоменуо да је то погрешно, јер Танјуг није медиј већ издавач медија. Издавач медија се не гаси на основу самог закона већ по одлуци о укидању коју доноси Влада Србије која има оснивачка права, објаснио је Ивошевић.
 

Влада је требало да донесе или одлуку о укидању Танјуга као издавача или одлуку о промени његове делатности, сматра Ивошевић који је указао да је Влада уместо тога бркајући појмове „медиј“ и „издавач медија“ констатовала престанак Танјуга као издавача, а не његовог новинског сервиса. Ивошевић је напоменуо да је Влада Србије декларативном одлуком требало да констатује престанак новинског сервиса Танјуга, јер је то медиј, а конститутивном одлуком је могла да укине Танјуг као јавно предузеће или да му само промени делатност.
 

Мирослав Прокопијевић је оценио да су носиоци власти у приватизацији медија настојали да осигурају нове канале утицаја.
 

„Ако се губи контрола због власничке структуре повећавају се механизми контроле путем других инстанци да се не би десило сутра да медиј буде окренут против власти“, указао је Прокопијевић.
 

Он је закључио и да се држава после толико година одлучила на приватизацију због притиска регулативе Европске уније, али је настојала да осигура нови канал утицаја.
 

Mилорад Бјелетић из Београдске отворене школе је нагласио да се одговор на питање како унапредити државно финансирање и смањити контролу над медијима може наћи управо тамо одакле је задатак и постављен, а то је у вредностима и регулаторном оквиру Европске уније и развијених земаља чланица. За такав систем у Србији, који ће обезбедити пристојне медије и јавно информисање, према његовим речима, не може и не треба да се избори Европска унија, већ сами грађани Србије.

   

Драган Добрашиновић - Грађански извештај о приватизацији медија

 
   

 
   

Мирослав Прокопијевић - Резултати и отворена питања приватизације медија

 
   

 
   

Проф. др Зоран Ивошевић - Проблеми приватизације у медијској делатности

 
   

 
   

Милорад Бјелетић - Приватизација медија, цивилно друштво и шта даље?