09. новембар 2010. године

 

Србија у средњој групи земаља по "отворености" буџета

 

Организација International Budget Partnership из Вашингтона, заједно са партнерским организацијама у 94 земље објавила је резултате међународног истраживања о доступности и квалитету буџетских информација, Индекс „отворености“ буџета (Open budget index). У овом истраживању Србија је сврстана у средњу категорију држава које „пружају неке информације о буџету, али у недовољној мери да би се он у потпуности разумео и да би извршна власт била подвргнута потребним проверама“.
 

На листи од 94 земље, Србија дели 36-то место са Ганом, са укупно 54 од могућих 100 поена. На врху листе, са више од 80 поена, налазе се Јужноафричка република, Нови Зеланд, Велика Британија, Француска, Норвешка, Шведска и САД. Чак 23 државе имају мање од 20 поена, међу којима је пет оцењено нулом по свим категоријама (Чад, Ирак, Екваторијална Гвинеја, Фиџи, Сао Томе и Принципе). Од суседних земаља, за нијансу бољи скор од Србије имају Румунија (59), Хрватска (59) и Бугарска (57), а лошије су пласиране Македонија, са скором 49, БиХ (44) и Албанија (33).
 

Мада се скор Србије знатно поправио (са 43 на 54 у односу на 2008), то није било довољно за прелазак у круг земаља које „пружају својим грађанима довољно информација за анализирање и разумевање буџета“. Од осам кључних буџетских докумената, у Србији се не публикују редовно три – тзв. „грађански буџет“, то јест документ у којем би предлог буџета био приближен грађанима, полугодишњи извештај о приходима, расходима и кредитима, додусе велики део информација ове врсте може се наћи у месечним билтенима Министарства финансија, и свеобухватни извештај о ревизији завршног рачуна буџета.
 

Парламентарни надзор је оцењен као осредњи, због недовољно времена које представничко тело има на располагању за расправу о буџету и неразвијене праксе расправа о буџету на ресорним скупштинским одборима, у којима би, мишљење о предлогу буџета могли да дају и представници јавности. Још слабију оцену Србија је добила за независни надзор буџета од стране ревизорске институције, због тога што:

  • ресурси којима Државна ревизорска инситуција располаже нису сразмерни задацима које треба да обави;
     

  • још увек није извршена потпуна ревизија завршног рачуна буџета;
     

  • извештају ДРИ није поклоњена довољна пажња у Скупштини, и
     

  • надлежне државне институције нису предузеле мере ради отклањања појединих недостатака на које је ДРИ указала.

Према оцени Транспарентности Србија у циљу исправљања мањкавости неопходно је почети са израдом недостајућих буџетских докумената, проширити образложење буџета, обезбедити грађанима додатне могућности да утичу на буџет у току његове припреме, створити предуслове да ДРИ изврши потпуну ревизију буџета и коришћења ванбуџетских фондова, пажљиво расправити све ставке ревизорског извештаја и предузети потребне мере и радње ради отклањања пропуста на које ДРИ укаже.
 

Осим наведеног, Транспарентност Србија посебно указује да је непходно обезбедити грађанима, заинтересованим групама и стручњацима да добију потпуне и правовремене информације у току припреме буџета и да кроз јавне расправе утичу на његов садржај. Прилика да се то учини је, на жалост, пропуштена када је мењан Закон о буџетском систему.
 

Србији је такође потребно далеко озбиљније разматрање ефеката које за буџет, друштвене или интересне групе имају закони, уредбе и правилници који се током времена доносе као и међународни споразуми које наша земља закључује. Непотпуне информације и одсуство расправе о овим питањима често доводе до великих кашњења у примени прописа, стварања правне несигурности и непотребних трошкова за привреду и становништво или отварају простор за неоправдано привилеговање уских интересних група које утичу на садржај прописа.
 

Шта је Индекс отворености буџета?
 

Међународно истраживање о отворености буџета, на основу којег се сваке друге године сачињава Индекса отворености буџета, осмислила је америчка невладина организација International Budget Partnership. Ово истраживање спроводе стручне и од власти земаља у којима раде независне институције широм света.
 

Кроз Индекс отворености буџета испитује се да ли у некој земљи постоји осам кључних буџетских докумената, да ли ти документи садрже све податке које би требало и у којој мери су доступни јавности. Други сегмент истраживања је квалитет правног оквира и делотворност праксе надзора парламента и врховне ревизорске институције над извршном влашћу у вези са припремом и трошењем буџета. Најзад, Индекс показује и у којој мери грађани могу да утичу на доношење одлука у вези са буџетом.
 

Индекс отворености буџета није ни истраживање о перцепцији (утисцима), ни испитивање ставова. Насупрот томе, ово је истраживање које на основу унапред утврђених критеријума и прецизне методологије даје слику о транспарентности буџета и постојању јавне одговорности у буџетским процесима. Основа за истраживање је упитник који садржи 92 питања. У оквиру сваког питања постојећа регулатива или пракса се оцењује у односу на степен достизања високих стандарда једном од пет оцена. Свака оцена мора бити документована и образложена, а подлеже и накнадној провери од стране двоје независних стручњака из иностранства и провери IBP ради очувања конзистентности у примени методологије. Након тога се и представницима власти земље на коју се истраживање односи даје прилика да укажу на евентуалне пропусте истраживача.
 

Резултати IBP су први пут објављени 2006, а Србија је била рангирана први пут 2008. У Србији, као партнер на пројекту, истраживање спроводи организација Транспарентност – Србија. Додатне информације о пројекту, методологији и резултатима истраживања су доступне на http://www.internationalbudget.org/.

 

Истраживање о отворености буџета за 2010. годину