14. април 2016. године

 

Јавне дебате: Грађани и РТС лицем у лице

 

  

У Новом Саду, Лозници и Крагујевцу одржане су јавне дебате о раду јавног медијског сервиса „Грађани и РТС лицем у лице”. Јавне дебате су организоване у оквиру пројекта „РТС – Тајни досије јавног сервиса” који реализује Топлички центар за демократију и људска права уз подршку Фондације за отворено друштво.
 

Учесници јавних дебата били су: Проф. др Жарко Требјешанин (члан Управног одбора Радио-телевизије Србије), Слободан Марковић (члан Управног одбора Радио-телевизије Србије), Драгољуб Којчић (председник Програмског одбора Радио-телевизије Србије) и Драган Добрашиновић (Коалиција за надзор јавних финансија).
 

На јавним дебатама је истакнуто да је РТС инстиутуција од националног значаја и једина у медијској сфери која може бити брана ријалити програмима који су присутни на осталим телевизијама. Такође је указано да је РТС инситуиција која мора да брине о ономе што су национални ресурси, као што је историја народа и културно наслеђе, али и савремене промене и савремена дешавања.
 

Кључни проблеми у раду јавног сервиса, који су уочени након једногодишњег истраживања које је спровео Топлички центар за демократију и људска права, су:
 

1. Велики дизбаланс моћи у корист директора јавног медијског сервиса, а на рачун управног одбора;

2. Немаран однос према ономе што су била потраживања РТС-а од стране оних који би требали да утичу на то да та потраживања буду наплаћена;

3. Склапање бројних уговора који су често били на штету РТС-а.
 

Такође је указано да рад на истраживању није био нимало лак, нарочито у првој фази, јер РТС није оговарао на захтеве за приступ информацијама од јавног значаја. Поред тога је истакнуто да идеја истраживања није била да се укаже само на недостатке, већ да се сагледа целокупно пословање РТС-а како би се саставили предлози за његово унапређење.
 

Представници РТС-а су истакли да је јавном сервису дат задатак да трансформише целокупно друштво, а то, како је речено, не могу да спроведу људи који се баве само финасијама и менаџментом. Поред тога, велики проблем за остваривање свих постављених задатака је финансирање јер садржаји којима би требало да се бави јавни сервис нису профитабилни. Без обзира на то за време мандата актуелног Управног одбора направљен је помак па је у условима изузетно великог пада претплате уведен „Културни дневник”. Осим тога, у телетексту је уведен и титл за глуве особе, док је трећи програм јавног сервиса намењен искључиво култури и да на њему нема маркетиншких садржаја.